НЕСПОРАЗУМ

 
Жуборе сећања у мојим очима,
А уморне мисли краду ми снове;
О где си се скрила у тешким ноћима
Док теби само још све наде плове?

Да ли то са неба твоје очи светле,
А у месечини коса ти се скрива?
У часу кад зора пробуди све петле
Ко у твом погледу испијен ужива?

Или си од страха капке затворила,
Да не види нико како чежња боли?
И као што птицу поломљених крила
И тебе самоћа у тишини сколи.

Или у ноћ шаљеш мисли мојој срећи
Да већ другој модре милујем божуре,
А не слутиш да сам самотњак највећи,
И да твоје име још ми усне зборе.

Да мрзим свакога ко о теби ћути
Мислећи да никог не питаш за мене;
И тад ми се разум сасвим већ замути
Да неко ти други љуби очи снене.

И шта да је тако? Зар још имам права
Да завидим твојој срећи с неким другим?
Или се и с тобом живот поиграва
Док самоћу кријеш у ноћима дугим.
 

АЗ афоризми

Расписали су зајам за обнову земље, а они напустише земљу.
Зајам су понели.
 
У демократији сви имају право да кажу шта мисле,
али немају сви право да мисле.
 
Добио је награду за животно дело.
Сашили му дрвено одело.
 
Демократија је владавина народа,
а народа нема у власти.
 
Ни министрима није лако –
фотеље су баш масивне и тешке.

Лако је нама да разумемо политику –
кад су нам политичари прости к'о пасуљ.
 
У политику је ушао из чистог убеђења.
Из ње излази са прљавим новцем.
 
Скупштину треба распустити.
Посланици су већ јако распуштени.
 

Свака власт је обећавала бољитак .
Док су били у опозицији.
 
Ко не воли власт, тај није нормалан!
Откуд онда толики лудаци?

Осигурао сам се од лажних обећања.
Не гледам више преносе скупштинских заседања.
 
Власт нам је осигурала бољи живот.
Њима само новац од осигурања.
 
Осигураћу се од свега и свачега.
Постаћу народни посланик.
 
Осигурао сам своју децу.
Учланио сам их у владајућу странку.
 
Добро осигуран живот је кад си посланик.
Бити министар – то је већ реосигурање.
 
Кад ми жена чује да сам уплатио животно осигурање,
сигурно ће се радовати – мојој смрти.
 
Осигурали смо кућу од лопова.
Још само да је осигурамо од укућана.
 
Не треба нама осигурање имовине.
Треба нам имовина.
 
Код осигурања једино је сигурно –
ОСИГУРАВАЈУЋЕ ДРУШТВО.
 
Осигурао сам своју жену од пожара.
Комшија је стално креше.

Хумор и сатира

САН У ЈАВИ



Затвори врата тишине
Скини све стеге и осећај стида
Жудњом замагли видик страха
И пусти сан у јаву
У косу дах јесени
А на груди ујед нежности
И усне даљине
Што безобразно јаром трепере
Белином пути твоје
Пусти нека свила страсти
Заносом клизи низ гола бедра
Док нас дрхтаји не споје
Мелодијом љубави у нама
Сакривеној у погледима.

 

ЉУБАВ


 
Сигурно постојиш – не знам где ни како
Нити сам икада могао да схватим
Како проста грешка живот скрене лако
На пут без повратка и јауке затим.

Сигурно постојиш као нектар дата
Можда као пелин – можда вино питко
Или као мамац у мрежи од злата
Несхватљива мада исписана читко.

Сигурно постојиш – јер зашто бих снио
Ту предивну снагу највећу од свију
И како да сазнам ко сам и где био
Ако ту нирвану од мене сакрију.

Сигурно сам некад и срео те нему
Не видевши речи у сетним очима
Бежао у тугу туђу, преголему
И тражио спаса пијаним ноћима.

А ти већ постојиш – не знам где ни како
Нити сам икада могао да схватим
Како проста грешка живот скрене лако
На пут без повратка и јауке затим.
 

ЗАНОС

 

Пожелим да сам Сунце
Да од твог погледа јачи будем.

Пожелим да сам ветар
И у твоја недра без страха
Грубу руку завучем.

Пожелим да сам месечина
Да нечујно пред спавање
С тобом у постељу лежем.

Пожелим да сам киша
А ти гола у пољу без стрехе.

Пожелим да сам роса
А ти зрела крушка
У летњој ноћи.

Пожелим да сам зора
А твоје усне јутро
Моје усне подне
А ти ливада цветна.