ЗАНОС

 

Пожелим да сам Сунце
Да од твог погледа јачи будем.

Пожелим да сам ветар
И у твоја недра без страха
Грубу руку завучем.

Пожелим да сам месечина
Да нечујно пред спавање
С тобом у постељу лежем.

Пожелим да сам киша
А ти гола у пољу без стрехе.

Пожелим да сам роса
А ти зрела крушка
У летњој ноћи.

Пожелим да сам зора
А твоје усне јутро
Моје усне подне
А ти ливада цветна.

НАША ИСТИНА


Самоћа као воденица
Бол као пустиња
Жеље као стеница –
Ја са срцем од иња.

Ти као планински врхови
Распеће покушаја
Живот – окорели снови –
Ја као звезда без сјаја.
 
Ми као лет без крила
Истина сама, мртва
Ти богиња си била –
Ја сањар и жртва.
 

ПОЕЗИЈА

 

Не знам зашто те тражим
Ни ко те од мене крије далеку
Ни шта јесте – ни шта није
На јави или сна хаљетку
Ни звоно јецаво коме бије
Кад се врхови бреза сломе
Ни што машту залуд дражим
Слуђен у самом зачетку
На вратима без спуштених реза
А у себи заробљен сатима
Не знам – зашто те тражим
Ни требаш ли коме
Али моја си веза
Са безграничним световима.

 

поезијапреваренејаве

 

ЖЕНА


Твој осмех поезију пише
У очима ти Орион блиста
У њих се моје жудње слише
Богињо страсти смоквиног листа.

На уснама ти чедност гори
Зору постидеше твоја недра
У коси спава Бог што те створи
К'о јулски дан су твоја бедра.

Корак ти је музика тија
К'о роса свеж мирис твоје пути
Пољубац твој је ујед који прија
Осећање што се увек слути.

И ноћас нека полуде усне твоје
Њихов немир нека ме зароби
А кад тишину уздаси освоје
Твој додир – у прах нека ме здроби.

ПТИЦА СНА


1.
Моје су мисли
Птице
Што слећу
На твоје прозоре
И тихо
До зоре
Над твојим
Сном
Жуборе.


2.
Ноћ пала
Притисла град
А срце зебе од топлине
Који ли сниваш сан
Цео дан
Ево, и сад
Док у оку кријеш даљине.


3.
Сањам да сам птица
Сићушна и нежна
Да на твој длан слетим
И кљуцам зрневље доброте
Да у твојој коси
Невидљиво гнездо свијем
И неприметно ту станујем
Неприметан било коме
Осим твојим очима.