Уторак, Фебруар 23, 2010
НАША ИСТИНА
Самоћа као воденица
Бол као пустиња
Жеље као стеница –
Ја са срцем од иња.
Ти као планински врхови
Распеће покушаја
Живот – окорели снови –
Ја као звезда без сјаја.
Ми као лет без крила
Истина сама, мртва
Ти богиња си била –
Ја сањар и жртва.
Истина сама, мртва
Ти богиња си била –
Ја сањар и жртва.
Tuzna i lepa pesma, napisana iz muskog ugla, bas onako kako volim. Poz :)
Comment by
nesanica
(02/23/2010 18:32)
Ја ћу овај блог да ''угасим'' само због тебе,Несанице. А знаш зашто? Зато што ме не посећујеш виш на мом примарном бЛОГУ РАМ. :))
Comment by
azpoezija
(02/23/2010 19:18)