Уторак, Фебруар 16, 2010
С ТОБОМ САН
Нећу ти рећи како
Али ноћас сам
Даљину у поглед сместио
И јасно као месечина
У твом оку блистао
На твојим уснама
Сва беспућа на једну стазу свео
У тишини времена прстима шапутао
Слушао дрхтаве ноте
Свиле што низ бокове клизи
На твојим грудима уздах уздахом клео
И пијан ту заспао
А будио се у тами собе моје
Над празним листом папира
Разливеним мастилом
У замршеним трепавицама
И твојим кармином
На напуклим ми уснама.
Nemoj mi reći kako,
ali noćas si
daljinom meni došao,
sa mesečinom u očima mojim
lik tvoj se pomešao
Na usnama vrelim
zimu svih puteva osetih,
na bokovima šapat tišine
tiši od svile
jači od svake kletve...
Usnulog te ostavih
i san neki me odnese
Doviđenja ljubavi
do neke nove, odsanjane pesme...
Фантастично! Само, да л' је песма написана раније (поетска подударност), или...?
Штета што твој линк не могу да отворим.
Iskreno zahvaljujem :)
Čitajući reči, jednostavno me povuče neki odgovor, nekada u obliku poezije, nekada tek par reči... Komentar je napisan kao odgovor na postavljenu pesmu. Ovde na blogu ima par blogera koji pišu komentare u obliku pesama, ume da bude veoma inspirativno i zanimljivo :)
Neću ti reći kako
tebe sam sanjala,
tebe sam želela,
tebi se nadala...
@sanjarenja56
Ne verujem, jer je tvoj link naispravan...:))))
Hvala na lepom komentaru. I lepo odabranom stihu.
U tisini vremena prstima saputala
po laznim tragovima na licu sarala,
uzdah iz grudi tezak pustila,
ja sam tebe zauvek izgubila!
Pozz. Andjelko, super je pesma. Uobicajeno je ovde na blogu da se na pesmu odgovori pesmom, kako kada, u zavisnosti od inspiracije.
veliki pozdrav za tebe.
У тишини прошлог времена
опет сам се изгубила ја
од нас је остала само успомена
и залеђена топлина твог загрљаја
залеђен на лицу у облику сузе
чувам твојих пољубаца траг
а ти без речи оде и срећу ми узе
али и остаде срцу бескрајно драг...
дивни су твоји стихови. инспиришу :))
Hvala svima na lepim komentarima.
E sad, ja ne verujem da cu biti inspirisan da odgovatram stihovima. Cak, ne znam da li cu uvek i odgovoriti. Ali, takav sam. Sta cu. Pozdrav.
Nema problema, ne odgovaraš ti čitaocima, ne odgovaraju ni oni tebi. Ravnopravno ...:)
ETO TAKO
Supeeer!!! Komentar radi komentara i nema svrhu. Sa poezijom se svakako ne mogu probiti u vrh citanosti blogova, a ni to nije bitno. Uvek sam pisao samo iz unutrasnjih poriva. Samo kad za tim osetim potrebu, i uvek onako kako osecam. Nikad da bih se nekom dodvorio. Da sam drugaciji, verovatno bih, sa svojom poezijom vec bio u nekim krugovima i klanovima u zemlji Srbiji koja ih je puna, a koji dodeljiju nagrade gde je bitan novcani iznos. Ali, eto, nisam, i nije mi zao.
Pozdrav.
Grešiš. Stepski vuk piše samo poeziju, a jedan je od najčitanijih blogera.
Ja sam ovde na blog.rs dva-tri dana.
Moj blog Ram za snove - poezija u Google pretrazi za sve blogove, za kljucnu rec poezija, je na prvoj strani pretrage, a ni tu, do skora, nisam imao potrebu da odgovaram na svaki kom. A u martu ce biti tek godinu dana kako sam na tom blogu. Drugi moj bloh POETA I POEZIJA, gde posatavljam pesme velikana poezije je za rec poeta na prvoj srani web pretrage. Tamo skoro nikad ne komentarisem.
Dobrodošao Anđelko. Samo da pozdravim jer sam u nekoj trci.
pozdrav
Stvar izbora. Novi si ovde, samo te podučavam da ovde postoji intenzivna interakcija blogera, koja često prerasta u uživo druženja. Često blogeri podstiču druge da pišu bolje, lepše, pomažu jedni drugima, čak je i jedna blogerska pozorična predstava napravljena koja je pobrala grdne nagrade. Blog je čudo. Rekla sam ti da grešiš "Sa poezijom se svakako ne mogu probiti u vrh citanosti blogova" i dala ti primer. Prelistaj blog stepskog vuka i videćeš kako divno piše isključivo poeziju i koliko je čitan.
Takođe krilaandjela piše "samo " pesme i uspeva da otopi sva blogerska srca...
Pa, pisem i ja pesme. ;))
Ne vidim zasto je bitno da odgovaram na komentare, ;))
Stvar izbora, i poštovanja onih koji su se potrudili da pročitaju i ostave komentar. Jer mnogi čitaju i ne ostavljaju komentar, pa si onda siguran da im se nije dopalo...kad vidiš da je broj poseta daleko veći od broja komentara.
Da, sve je stvar izbora. U pravu si. Poezija, prava poezija i ne mora da se dopadfa svima. Grand parada se dopada vecini zivlja ove Srbijice, a ja kazem da je to najvece sranje koje bi trebalo zakonom zabraniti. A to je podilazenje publici nevidjeno. A u ovdasnjim komentarima na puno mesta sam bas na takve komentare nailazio.
Ne verujem. Ovde se većina drži pravila: komentariše se samo ono o čemu imamo neko mišljenje, i naročito ako nam se dopada. Većina preskoči post za koji ne može ili ne želi nešto da kaže. Niko nema razlog da se dodvorava drugima jer većina ostaje u virtuelnoj sferi trajno. Manji deo se redovno viđa, i sa ponosom mogu reći da sam organizovala podosta uspešnih blogerskih susreta.
Dodvoravanje je u smislu, komentarisem ja tvoj blog da bi ti moj, i obrnuto. I pazi sad, ako ti i ja nastavimo ovde da komentarisemo, ovaj moj post ce uci na listu Najvise se pricalo o... I u tome je caka. Ova pesma b=nece uci na tu listu jer vredi, vec sto mi ovde vodimo dijalog. A da li je to merilo?
OK. Bilo bi opasno da treci dan udjem na listu ;))
A ja znam, da ova moja pesma vredi i vise nego ulaska na tu listu.
Noć svaku želju skriva
i sjaj u oku boji tamom
dok telom vatra živa
prebire po srcu samom
i ne zazire ni od tame, ni od studeni
sagoreva misao svaku
o jednoj dalekoj seni
što je nestala u mraku..
Pozzzz
svi su stihovi nemi
ako je srce gluvo
jer samo srce otvoreno
ume svako slovo da razume.
Hvala i pozzzz.